Želja

Da li bi mogao da kažeš nešto o želji?

Želja je iskušenje. Kad se hrani iskušenje, izgladnjuje se istinska sreća. Težnja je buđenje duše. Buđenje duše je rođenje nebeskog blaženstva. Jedino se pomoću visoke, više, najviše težnje čovek može osloboditi svakog iskušenja, vidljivog i nevidljivog, rođenog i onog koje tek treba da se rodi. Iskušenje je sveopšta bolest. Za čoveka bez težnje, iskušenje je nepogrešivo neodoljivo. Ali, pravi tragalac oseća i zna da može da odoli iskušenju, a da je ono čemu ne može da odoli preobražaj, preobražaj njegove fizičke prirode, čitave njegove svesti. Naravno, taj preobražaj je nešto čemu on i ne želi da se odupre. Naprotiv, za taj preobražaj on i živi na zemlji.

Kako da se odvojim od mojih fizičkih želja?

Pre svega, pošto si prihvatio duhovni život, moraš da se upitaš da li te želje zadovoljavaju i ispunjuju ili ne. Pre nego što stvarno nešto poželiš, ti imaš na umu predmet ili plod svoje želje, pa misliš da ćeš biti srećan kad taj predmet dosegneš. Na nesreću, ono što na kraju dobijaš je frustracija. Kad uđeš u fizičku ili nižu vitalnu želju svog uma, uhvaćen si. Ulaziš u ralje proždrljivog tigra. Kad se koncentrišeš na želju, možeš da osetiš da u početku tu nema svetlosti, na kraju nema svetlosti i u sredini nema svetlosti. Od početka do kraja tu je samo tama, a tama znači odsustvo božanske zadovoljnosti. Ako tu posledicu možeš da osetiš pre nego što zaista nešto poželiš, lako se možeš odvratiti od želje.

Ne misli na svoje fizičke želje, već misli samo na svoju težnju. Ako možeš da trčiš napred sa svojom usredsređenom rešenošću, ograničenja i želje će iščiliti iz tvog života. Težnja je jedini odgovor.