Ego

Reci nam nešto o ljudskom egu.

Ego je upravo ono što nas ograničava u svim oblastima života. Mi smo Božija deca; mi smo jedno sa Bogom. Ali, ego nas nagoni da osećamo da ne pripadamo Bogu, da smo za Njega savršeni stranci. U najbolju ruku, on nas navodi da osećamo da idemo ka Bogu, a ne da već jesmo u Bogu.

Ego ne voli da oseti da je neko drugi sposobniji ili da neko drugi može da učini nešto što on ne može. U jednom trenutku, ego nas nagoni da osećamo da smo ništa, a u drugom, navodi nas da osetimo da smo sve. Moramo da budemo pažljivi i sa našim osećanjima važnosti i sa našim osećanjima nevažnosti. Trebalo bi da kažemo da ako Bog od nas hoće da ne budemo ništa, rado nećemo biti ništa, a ako Bog od nas hoće da budemo sve, rado ćemo biti sve. Moramo da se bezuslovno i radosno predamo Božijoj Volji. Ako on od nas hoće da mu budemo ravni, bićemo. Ako On od nas hoće da budemo Njegovi pravi predstavnici na zemlji, bićemo to. “Neka bude Volja Tvoja”.

Kako da pobedim ego?

Ego je odvojenost i individualnost. Odvojenost i ljudska individualnost ne mogu da žive u moru jednosti i univerzalnosti. Ego ima posla samo sa ličnošću i njenim posedima. Ako imamo posla sa Univerzalnom Svešću, mi postajemo čitav univerzum. U toj svesti mi ne delujemo kao sićušni pojedinac koji može da svojata jedino sebe i koji oseča: “Ovo je moja svojina. Ovo je moja sposobnost. Ovo je moje dostignuče”. Ne, tada ćemo reći: “Sva dostignuća su moja. Nema ničega što ne mogu da smatram potpuno mojim”.

Najlakši način da se pobedi ego je da svakog dana na pet minuta ponudimo zahvalnost Bogu. Tada ćemo osetiti da u nama raste slatki, mirisni i prekrasni cvet. To je cvet poniznosti. Kad Bogu ponudimo našu zahvalnost, Bog nam daje nešto najlepše, a to je poniznost. Kad ugleda cvet poniznosti, ego odlazi, jer oseća da može da postane nešto bolje: sveopšte jedinstvo.

Ego uvek pokušava da poseduje stvari za sebe. Ali, kad prevaziđemo ego, mi nastojimo da damo sve da bismo udovoljili Bogu, da bismo udovoljili svetu i da bismo udovoljili našoj duši.