The year is ending. My desires are ending. My body’s bondage is ending. My life’s ignorance is ending.
Sri Chinmoy, Meditations: food for the soul, Aum Centre, New York, 1970
Da li bi mogao da kažeš nešto o večnosti i večnom životu?
Pošto sam duhovna osoba, na osnovu mog ličnog unutrašnjeg ostvarenja mogu da kažem da duša ne umire. Mi znamo da smo večni. Došli smo od Boga, sada smo u Bogu, rastemo u Boga i ispunićemo Boga. Život i smrt su kao dve sobe; prelazak iz života u smrt je kao odlazak iz jedne sobe u drugu. Ja sam sada u mojoj dnevnoj sobi. Tu pričam sa vama, meditiram sa vama, gledam vas. Ovde moram da pokažem moje fizičko telo; moram da radim i da budem aktivan i da pokažem moj život. A tu je i druga soba, moja spavaća soba. Tu se odmaram; spavam. Tu ne moram da pokazujem moje biće nikom; tu sam samo za sebe.
Mi dolazimo od beskrajnog života, božanskog života. Taj božanski život ostaje na zemlji kratak vremenski period, recimo pedeset ili šezdeset godina. Tada mi u sebi imamo naš zemaljski ograničeni život. Nakon određenog vremena, taj život opet prolazi kroz koridor smrti na pet ili deset ili petnaest ili dvadeset godina. Kad uđemo u taj koridor, duša napušta telo radi krećeg ili dužeg odmora i vraća se u oblast duša. Tu če duša, ukoliko je čovek bio duhovan, povratiti večni život, božanski život koji je postojao pre rođenja, koji postoji između smrti i rođenja, koji postoji u smrti, a istovremeno prevazilati smrt.