Apokalipsa

I spolja i iznutra, sav sam prostrani svemir;
Radosnim zamahom rasipam sve i sve zbiram.
Duh nerođeni što pokretan je i miran
U meni boravi večno da čuje kad dozivam.

Ja što na zemlji svoju radost i patnju stvaram
Da igrom ispunim svom potragu svoju bez para,
Lice istine svoje bojama zlatnim skrivam
I vidim gde se vije noć-zmija i piton dana.

Blaženstvo svesti u svakom osećam dahu ;
Ja sam u sebe zaljubljeno sunčevo dete.
Štit svoj simbolični po volji gradim i slamam
I u slobodi uživam blistavu radost sveta.

---

Iz Šri Činmojeve knjige ‘Moja Flauta’