Uvod

Svi smo mi tragaoci, i naš cilj je isti: da postignemo unutrašnji mir, svetlost i radost, da postanemo nerazdvojno jedno sa našim Izvorom i da vodimo život pun istinskog zadovoljstva.

Živeti u radosti znači živeti unutrašnjim životom. To je život koji vodi samoostvarenju. Samoostvarenje je ostvarenje Boga, jer Bog nije ništa drugo do Božanstvenost koja boravi duboko u svakom od nas, čekajući da je otkrijemo i ispoljimo. O Bogu možemo takođe da govorimo i kao o Unutrašnjem Pilotu ili Svevišnjem. Ali koji god izraz da upotrebimo, mi mislimo na ono Najviše u nama, ono što predstavlja krajnji cilj naše duhovne potrage.

Duhovna osoba bi trebalo da bude normalna osoba, zdrava osoba. Da bi dosegao Boga, čovek u svojim svakodnevnim aktivnostima mora da bude božanski praktičan. U božanskoj praktičnosti, mi delimo naše unutrašnje blago sa drugima. Osećamo da smo božanski motivisani za sve što činimo, pa rezultate delimo sa drugima. Duhovnost ne negira spoljašnji život. Spoljašnji život bi trebalo da bude ispoljavanje božanskog života koji je u nama.
~Šri Činmoj, "Krila radosti"